Razgovarali smo sa Nadom Kljajić (1.12.2011.)

dinosaurus Promocija knjige Mesečev kamen bila je u četvrtak,1.11. Nešto više o samoj promociji možete pogledati na blogu školske biblioteke, a mi smo u razgovoru sa piscem, o knjizi saznali sledeće:

- Otkud ideja da napišete ovu knjigu? Gde ste našli inspiraciju?
Inspiracije ima svuda. Eto, čitajući i guglajući po internetu, naiđem tako na razne informacije vezane za planete, zvezde... i eto, to je bila početnička inspiracija. Kasnije, sve ono ostalo što se radi sa decom, s obzirom da sam učitelj.
- Zašto baš „mesečev kamen“?
Mesečev kamen je poludragi kamen. Niko me to do sada nije pitao, ali eto, vi ste me sada pitali. To je poludragi kamen, koji ima, tako da kažem, čudna svojstva. Beličasto- plavičaste boje je, jer nije ni beo, ni plav. Povoljno deluje na koncentraciju, za neke stvari vezane za ljudsku psihu i nije poželjno da se nosi kada je pun mesec. Eto, to je neko saznanje koje imam o tom kamenu. Inače, jako lepo izgleda i žene ga vrlo rado nose.
A u delu, to je možda upravo zato što se na početku ovog romana dešava da devojčica u toku svog sna, odnosno polaskom na spavanje, u uglu svoje sobe, iza fotelje, nalazi taj kamenčić, i onda se cela priča razvija dalje.

- Kojoj čitalačkoj publici je knjiga namenjena i šta joj poručujete?
Pa, svakom ozbiljnom detetu. Kad kažem ozbiljno dete, ne podrazumevam da sad ono bude neki vojnik, (red, rad, disciplina), nego podrazumeva se da je to dete od trećeg razreda osnovne škole, pa do osmog. Mada, mogu i odrasli da čitaju, što da ne, svako može da nađe nešto u ovoj knjizi. Često puta se vraćam, i sama, knjigama svog detinjstva kao što je Tom Sojer, 20000 milja pod morem...

- Kako ćete vaše delo povezati sa slikarskom umetnošću?
To je najlepši spoj. Deci četo govorim da je sve u životu povezano. Matematika se dobro povezuje sa slikanjem - onaj ko zna da slika, ide mu i matematika. Kada deca ne znaju da reše neki zadatak, mi onda to crtamo i oni na očigledan način to shvate. Ko zna geometriju, taj ume sve. A pisanje je drugi vid mog shvatanja stvarnosti sveta oko mene, i tako se najlakše izražavam. Ako ne mogu rečima, izrazim se slikom. Ako ne mogu slikom, predstavim to bojom ili vajanjem, sasvim svejedno - bilo kojom likovnom tehnikom. Ako ne mogu nekom slikarskom ili likovnom tehnikom, onda pišem.

- Imate li u skorijem planu neko novo delo?
Da, upravo spremam jednu knjigu-roman, pošto obožavam ruske klasike, uvek kažem: - To će da bude neki Gorki, Tolstoj, recimo. Knjiga će se zvati Kukurikanje i već sam počela da radim na njoj.