6953895

Повратак у школу – Опрез на путу од куће до школе

Драги наши ученици, сваки дан идете од куће до школе и након часова, враћате се кући. Било да увек идете истим путем или сваки дан мењате пут којим идете, важно је да будете пажљиви, а ми из Тима за ненасиље подсетићемо и вас и ваше родитеље како да се понашате и на чега да обратите пажњу!

Наши ђаци до школе углавном долазе на три начина: родитељи их довозе колима, долазе бициклом или пешке.

Путовање колима

Родитељима је свакако најбезбедније када дете довезу до школе, сачекају да дете уђе у зграду школе и да после часова, дођу по дете. Испред школе не постоји велики паркинг, па је родитељима сугерисано да аутомобил оставе на оближњем великом паркингу и са дететом (ако је још мало), дођу до школе. Важно је поштовати саобраћајне прописе, ограничења брзине и водити рачуна да се не угрози ничија безбедност око школе, јер у исто време велики број ученика буде на окупу (долазак или одлазак из школе). Због епидемиолошких мера, школа је организовала да нека одељења излазе на један, а друга на други улаз, како би се смањила гужва.

Путовање бициклом

Један број ученика у школу долази бициклом. У школи постоји место где се остављају бициклови, али није на одмет, сваки бицикл и закључати. Да би дете било безбедно док је на бициклу водите рачуна о следећем: бицикли мора бити исправан (кочнице, светло, звоно…), било би добро да дете има кацигу на глави и важно је да познаје и да поштује саобраћајне знакове.

Пешачење до  школе

Пешачење до школе је најздравије, ученици имају времена да се друже са вршњацима, али је и овде веома важно обратити пажњу на следеће: дете не би требало да иде само улицом док не напуни 12. година. Договорите се да група ученика заједно долази у школу. На тај начин сами ученици ће бити безбеднији. Ипак, кретање у друштву и разговори међу децом, могу их ометати у праћењу саобраћаја, па их подсетите да морају бити веома пажљиви док прелазе улицу. Потребно је да иду познатим путем, тротоаром и да увек пут прелазе на обележеном пешачком прелазу. Никако не треба претрчавати пут и правити се храбар пред другима!

И још нешто:  ученици не смеју да разговарају са непознатим људима који од њих траже помоћ или желе нешто да их питају.

Ксенија Петковић, психолог

и координатор Тима за ненасиље