IMG_8395

Посета изложби ”Рађање горе”

Разговор са аутором изложбе др Иваном Дулићем

Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду, у петак, 9. фебруара 2018. посетили су ђаци и наставници ОШ „Жарко Зрењанинˮ из Зрењанина са намером да, подељени у неколико секција, погледају изложбу Рађање горе. Разговор са аутором изложбе водиле су: Милица Кузмић, Александра Јованов и Ања Живковић, чланови новинарске секције.

Колико дуго сте сакупљали камење за ову изложбу?
Од како сам постао геолог прикупљам разнородно камење, минерале и фосиле – значи све је почело пре неких тридесет четири – пет година. На овој изложби су постављени и фосили које сам прикупио још као студент. Међутим, основу изложбе чине експонати које смо прикуљали у последњих петнаестак година, а њихова детаљна припрема траје неких 4-5 година.

По чему одређујете локацију на којој ћете сакупљати камење?
Геолошким истраживањима Фрушке горе бавили су се бројни истраживачи и они су већ раније пронашли веома интересантне локације за геолошка истраживања. Што срећом, што интуицијом, а што добрим познавањем геологије и геоморфологије Фрушке горе, пронашао сам и нове, до сада непознате геолошке профиле, који заслужују велику пажњу. Фрушка гора је и по томе интересантна. Геолошки профили су најчешће мали и углавном их ерозијом откривају бројни потоци. Игра природе – откривањем нових профила, затрпавају се или зарастају стари геолошки профили. На тај начин, сваки улазак у Фрушку гору доноси нешто ново.

Колико је могуће на једном месту сакупити узорака и од чега то зависи?
Тешко је дати одговор на ово питање. Највише зависи од искуства, а оно бира локалитет за истраживање – да ли смо изабрали добар профил, да ли је он репрезентативан, инструктиван … Често се деси да одете на профил пуни ишчекивања, јер сте одмах, на почетку истраживања, пронашли јако леп или значајан фосил, а после тога потрошите дане и дане, а да не пронађете ништа интересантно. А неки пут геолошки профил који делује неубедљиво, касније се покаже врло интересантним и заслужним пажње. Навео бих пример Черевићког потока, једног од најпознатијих геолошких локалитета на Фрушкој гори, којег су мађарски геолози истраживали још пре 150 година и били веома успешни. И данас, када истражујемо овај локалитет, увек пронађемо нешто ново. Долина Черевићког потока је неисцрпни локалитет за проналазак фосила на Фрушкој гори.

Шта Вас је навело да живот прошлости, преточену кроз причу камена, остварите кроз изложбу?
Генерално, љубав према камену; љубав према послу којим се бавим; љубав према геологији и природи је перманентно проткана кроз мој живот. Прве идеје о изложби нису биле везане за Завод. Заједно са својом породицом изложбу смо планирали више од пет година. Марљиво, сваки узорак смо припремали, препарисали, вршили заштиту са лаком, а тек пре годину дана добилисмо идеју да та изложба буде постављена у Покрајинском заводу за заштиту природе. Раније смо имали у плану да се изложба постави на Петроварадинској тврђави, да буде отворен један геолошки музеј, али та идеја није реализована. А пре тога, са ТВ Војводином смо радили на
изради једног научно-популарног серијала, који би био посвећен геологији Фрушке горе. Направили смо сценарио за шест епизода. Нажалост, ни тај пројекат није успешно завршен. Тако да је ова изложба први пројекат о геологији Фрушке горе који смо успешно завршили – мислим на тим са којим радим, а то је моја породица.

Да ли је изложба посећена, има ли страних туриста? Какви су њихови коментари?
Право да вам кажем, ја не живим са овом изложбом од како је постављена. Живео сам са њеним експoнатима до њене поставке . Оно што чујем од људи из Завода за заштиту природе је да је изложба веома посећена. На самом њеном отварању је било доста посетилаца. Самим тим што је пет ТВ станица било на отварању, говори колики је интерес за изложбу. Ви сте трећа школа из Зрењанина. Изложбу су посетиле гимназије из Новог Сада, ђаци основних школа, а привукла је и знатижељнике од струке – геологе, природњаке, новинаре….

Који вам је најдражи камен?
О томе никада нисам размишљао и мислим да нећу никада. Сваки камен, минерал или фосил има своју причу, сегмент је неког догађаја у геолошкој историји Земље и мени су сви једнако потребни и сви једнако важни и интересантни.

Како „читамо“ камење?
Мени је читање камена, како Ви кажете, веома блиско, али ми је тешко то преточити у слику која ће вама бити јасна. Да би човек био у стању да прочита камен, мора се детаљније упознати, не само са геологијом – морате мало познавати и биологију, физику, палеонтологију. Наравно, у читању камена вам помажу и бројна техничка помагала, као што су микроскопи, разне сонде, рендгени, хемијске, геохемијске и друге анализе… који нам помажу да тумачимо геолошку историју, а тумачимо је кроз читање камена.
… На једном примерку камена др Дулић нам даље објашњава: Када узмем камен, на први поглед, он делује јако обично. Али, постоје неки детаљи на том камену – његова структура није уобичајена, присутне су неке беле флекице, прилично правилно распоређене. Када одбијете парче камена чекићем, боље се упознајете са његовом структуром. Видим да камен није једнородан, да је сачињен од више врста различитих кластичних форми. Из искустава видим да су ове беле туфнице, у ствари, фрагменти литотамнионских алга, које су градиле спруд. Начин на који се појављују фрагменти алги јасно видимо да је стена таложена у близину литотамнионског спруда, којег су разбијали таласи. Нема сумње да је овај слој таложен у условима високе енергије воде. За то имамо још доказа. Ове ситне, на први поглед пукотине, у ствари су ситни фрагменти шкољака који су настали, такође, радом високе енергије воде. Исталожена су два слојића које у основи граде фрагменти од љуштура фосила и они су сигурно таложени у условима високе енергије воде. Тражимо још неку потврду оваквим интерпретацијама. Видите ово парче потпуно другачијег и веома заобљеног камена, наставља др Дулић, то је потпуно други камен. …Замислите неку обалу, плитко море, и таласе који муљају шљунак по обали. Када таласи постигну максималну енергију , из плитког литорала својом енергијом захватају шљунак са плаже и таложе га у дубље делове мора. И тако…корак по корак ви доносите закључаке о томе када је таложен камен, у којим условима, на којој дубини воде, на основу фосила доносите закључке о палеоклими, дубини воде, близини обале, да ли је стена настала у мору, језеру, реци… . каве су биле палеогеографске прилике на копну. И сваки камен који држите у руци можете прочитати и сазнати нешто из геолошке историје планете Земље.

По чему је камен најстарија књига?
Као учесник бројних геолошких екскурзија и експедиција по Алпима, Карпатима, Балкану, далеком Сибиру, сусретао сам камење старо и преко 3 милијарде и петсто милиона година. То су временски простори које ми својим људским животом не можемо докучити. Заправо, ништа у људској историји, јер је исувише кратка, не може се мерити геолошким временом. Када упознате строматолите старе милијарду и осам стотина милиона година, вулканске стене из Пема од пре 250 милиона година или са траговима Панонског мора старим око 15 милиона година, може ли на овој Земљи бити нешто старије од записа које читамо из камена?

Да ли је тешко читати камен? Која знања, искуства су потребна?
За мене као геолога, није тешко. Уживам да проучавам геолошку историју Земље из камена. Између осталог, геологија нас учи да оно што видимо данас у природи, преточимо у прошлост, у далеку прошлост или далеку будућност. Геологија се не бави нечим што је било пре две хиљаде година, или што ће бити за две хиљаде година, него оним што је било пре два милиона година и што ће бити за два милиона година.

Чиме сте се руководили у поставци изложбе?
Геолошком поуком коју нам нуди Фрушка гора. Она је данас окружена пространом Панонском равницом, а у себи носи трагове ледених доба, живот Панонског мора и трагове Тетиског океана. То је одлична прилика да се покаже људима колико је наш свет променљив.

Откуда назив за изложбу?
Данашња Фрушка гора је тек изронула из Панонске низије. Њени корени су веома дубоки, неколико километара испод површине, а ширина јој је готово 50 km. Ово што ми видимо изнад површине стварно подсећа на рађање горе.

Можете ли нам открити, како је, заправо, настала Фрушка гора?
Постоји више теорија. Изложићу своју: Фрушка гора је једна позитивна цветна структура, која је производ неколико дубоких хоризонталних раседа. У њиховом међусобном сукобљавању они „избацујуˮ стенске материјале на површину и планина расте, док у смирају тектонике ерозија полако нагриза и заравњује њене врхове. Ја је често поредим са раном која никако да зарасте.

Једном сте изјавили да вам је сан да видите Фрушку гору без биљног покривача. Шта сте под тим мислили?
Када посетите Алпе или Динариде сваки камен који их чини вам је на дохват ока и руке. Тако огољени, са веома мало или без биљног покривача, одлична су прилика да их геолог лако проучава и добро упозна. Фрушка гора је, махом, покривена биљним покривачем. Геологу су доступни за истраживање само уски и ниски просеци по јаругама и потоцима и геолошки профили који су откривени у каменоломима разне намене. На простору између Карпата и Алпа ја не знам да има занимљивијег геолошког локалитета од Фрушке горе, а за истраживање су нам доступни само ти мали уски просеци. Замислите да је Фрушка гора без биљног покривача – какав би то геолошки локалитет био.

Какву будућност Фрушке горе предвиђате (у геолошком) смислу? Имате ли намеру да још нека дешавања везана за процес промена на гори представите изложбом?
Изложба је само почетак. И даље радимо на Фрушкој гори, сакупљамо материјал, па верујемо да ће поставка изложбе бити све богатија. У току је припрема за штампу рада у којем закључујемо да је Фрушка гора пре пар стотина хиљада година орографски била интензивније изражена, чак да су постојали и врхови који нису били под вегетацијом. С обзиром да је тектонска зона и даље активна, што знамо на основу сезмичких испитивања, сигурно је да овај смирај Фрушке горе, у геолошком времену, неће дуго трајати – интензивнија тектоника ће поново издићи поједине делове, а можда и целу Фрушку гору.

Импресивне су фосилне шкољке на камену. Шта нам можете рећи о њима?
Сигурно сте запазили и друге фосилне организме, али да вам кажем нешто и о шкољкама. На изложби је представљена веома богата асоцијација шкољака из горње креде, старости око 70 милиона година, које су пронађене у Черевићком потоку; богата асоцијација шкољака које су живеле у Панонском мору, пре око 16-10 милиона година и асоцијација слатководних шкољака из Пананског језера, старих од 7-4 милиона година. У издвојеним асоцијација имамо врсте које су живеле у приобаљу, на коралним и алгалним спрудовима, затим врсте које су живеле у подножију спрудова, али и врсте које су живеле на морском дну или су се укопавале у муљ у дубљој води. Значи, фосилни остаци шкољака нам веома много помажу приликом палеоеколошких и палеогеографских реконструкција услова таложења неког слоја – помажу нам приликом доношења закључка о томе у којим деловима мора или океана је таложен испитивни седиментни слој, а то је веома важно за детаљна геолошка истраживања.

Видели смо гомилу пужева, шкољки…камена. На први поглед, не разликују се битније. Међутим, у њима се огледа разлика времена. Можете ли нам појаснити?
Свакао. Да се надовежемо на претходно питање. Говорили смо да имамо шкољке којe су таложене у различитом геолошком времену, у различитим палеоеколошким и палеогеографским условима. Као и данашњи морски или језерски организми, свака врста фосилне шкољке, пужа, морског јежа или корала … носи запис о томе где је живела, у каквим условима и оно најважније, када је живела. То их и чини различитим, мада на први поглед, како ви кажете, не разликују се битније. Наравно да су шкољке старе 70 милиона година тамније више испуцале, лошије очуване него оне које смо пронашли у седиментима из Панонског мора. Али, знате, то не мора бити правило. Имамо и релативно младе остатке фосила који нису добро очувани – једноставно, јако је пуно разлога због којих је неки фосил добро, односно, лоше очуван и то је управо једна од енигми коју геолог треба да реши.

За сваки рад је потребна подршка. У чему/коме налазите подршку за оно што радите?
Без подршке породице не бих могао да се бавим фундаменталном геологијом. Нарочито тешко би било организовати теренска истраживања, јер она захтевају дужа одсуства, припреме, одржавање опреме итд. Међутим, подршку коју ја уживам је потпуна, јер су и чланови моје породице, нарочито супруга, веома често на теренским истраживањима. Поред тога, већи део обраде фосила приредила је Миша, моја супруга. Наравно, ту је и подршка колега када су нам потребне додатне анализе или помоћ на терену. И, наравно, ту је и подршка компаније у којој радим.

Када бисте себе ставили у улогу посматрача изложбе, не аутора, какав би вам био утисак, коментар…
Овај човек јесте био вредан и трудио се, али не бих рекао да је урадио све што је планирао да уради. Постоје пунктови изложбе који ми говоре да прича није завршена.

У неформалном разговору са др Дулићем сазнали смо да импозантно делују геолошке информације које нуди Фрушка гора као један мали полигон. Али, и да он не може себе да оцени као успшеног истраживача. То није ни скромно, ни нескромно, то је његова оцена, из душе. Др Дулић истиче: „ То што смо ја и моје колеге одрадили као геолози на Фрушкој гори је више наша срамота, него понос. Да је у рукама аустријских и мађарских геолога, Фрушка гора би данас била светско чудо. Антал Кох, мађарски геолог, у другој половини деветнаестог века је веома често боравио на Фрушкој гори. Трајало је то готово 50 година. Иза себе је оставио прву геолошку карту, бројне научне радове и богату асоцијацију фосила, који се данас чувају у Геолошком заводу Мађарске. Монографија о кредним фосилима Фрушке горе, коју је приредио Ђула Пете (1906) је и данас једна међу бољима у Европи. У том периоду су проучаване и фосилне флоре, магматске и метаморфне стене. Интересантно је поменути и Франц Шамса, апотекара из Петроварадина, који је 1820. објавио монографију „Историја Срема и Петроварадина“, у којој се веома прецизно дотиче и геологије Фрушке горе. Фрушка гора, као геолошки објекат, привлачи умне људе више од 200 година, закључује др Иван Дулић. Припадам генерацији која је најмање уложила, а имамо далеко боље услове него наши претходници“.