OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Франц Лист Фест

Група ученика петог разреда, са наставницама Вером Сабо и Хајналком Ђокић, у петак, 6. октобра, у Каштелу Ечка, присуствовала је отварању Франц Лист Феста, међународног фестивала младих талената класичне музике.

Тим поводом, наставница историје Гордана Костић припремила нам је причу о објекту у ком је отворен овај фестивал – Кашету у Ечки, као и о композитору Францу Листу, чије име носи овај фестивал.

Kаштел Ечка

Властелин Лука Лазар купио је на лицитацији пустару Ечку 1781. године и ту изградио цркву и основао насеље за своје поданике. Сам дворац „Каштел“ је подигао Лукин син Агоштон Лазар, а отворен је августа 1820. године. Ову свечаност је увеличао својим пијанистичким умећем будући чувени Франц Лист, тада деветогодишњи дечак. Био је присутан и чувени гроф Естерхази, тада најбогатији властелин у Угарској. Ово имање је 1870. године откупио гроф Феликс Орнонкур, да би дворац касније био дограђен и делимично измењен 1898-1899. године.

Током година је „Каштел“ био место окупљања љубитеља лова, а ту су боравили аустроугарски престолонаследник Франц Фердинанд и jугословенски краљ Александар Карађорђевић. Након Другог светског рата власници су емигрирали, а дворац прелази у државно власништво.
Сам дворац је изграђен у тзв. енглеском стилу, а красе га стубови у јонском стилу. Комплекс има и мањи парк у којем је први власник поставио скулптуру, фонтану и друго. Зграда дворца је у градитељском смислу јединствен објекат.

Дворац је проглашен за споменик културе 2001. године, а од 2004. године је у приватном власништву. Фонтана са скулптуром рестаурирана је 2007. године (оригинална скулптура од теракоте се чува у унутрашњости здања, а на њеном месту је постављена реплика од бронзе).

У једној од мањих зграда комплекса имања Ечка, отворена је и прва приватна колонија ликовних уметника 1892. године. Од 1945. године до данас ова ликовна колонија делује континуирано. Захваљујући неколицини сликара 1955. године је званично формирана уметничка колонија у Ечки. У колонији је до дан данас боравило око 900 уметника из свих крајева света, већ 1958. године отворена је стална поставка савремене jрпске и jугословенске уметности. Све до отварања Музеја савремене уметности у Београду, Ечка је била једино место у Србији где се репрезентативно продукција нашег сликарства могла видети на једном месту.

Франц Лист

Франц Лист (1811-1886.) био је мађарски композитор, пијаниста, диригент и музиколог и једна од централних личности Европског романтизма.

Лист је још у родитељском дому као дете почео да музицира. У томе га је значајно подстицао отац који је био надзорник кнежевског поседа племићке породице Естерхазија.

Године 1821. Франц и пордица се селе у Беч, те се он даље усавршава код једног од најбољих клавирских педагога 19. века, Черниа. Иако се није школовао у Паризу (због законских препрека), уживао је наклоност Париске критике која га је прозвала „нови Моцарт“. Надаље наступа у Лондону и Паризу, а сусрет са чувеним виолинистом Паганинијем (1831. године) највише је утица на Листову пијанистичку технику и естетику. Дружио се и са Шопеном, Берлиозом и Шуманом.

Године 1848. Лист прекида своју клавирску каријеру и посвећује се компоновању и дириговању. До тада је путовао по свим Европским земљама, те посетио и родну Мађарску где је дочекан као народни великан. У то време је био најдоминантнија музичка личност Европе.

Извесно време је боравио у Русији, а 1848. године је постављен за музичког директора у Вајмару. Од тада почиње његово ангажовање на пољу оркестарске музике. Пријатељство са Вагнером је веома утицало на његово касније стваралаштво.

Умро је изненада (1886. године) у Баиројту, где је присуствовао извођењу музичких драма Рихарда Вагнера.

Најзначајнија дела су му: циклус „Године ходочашћа“, клавирски концерти, синфоније: „Фауст“ и „ Данте“, велики број клавирских етида, балада, ноктурна, полонеза итд. Најзначајнија опера му је „Дон Санчо“, а написао је и ораторије „Легенда о светој Елизабети“ и „Христос“ и низ других црквених дела. Оставио је и списе : „Шопенова биографија“, студију „Цигани и њихова музика“, разне критике и чланке.

Припремила: наставница Гордана Костић

Фотографије: наставница Хајналка Ђокић